? Hazreti Bilal među prvima je primio islam i bio je prvi mujezin u islamu.
Izdvajamo nekoliko misli o njemu:
- On je bio rob kojeg je jednog dana kupio Ebu Bekr i darovao mu slobodu. Njegov vlasnik ga je smatrao bezvrijednim i kazao je Ebu Bekru da ga je previše platio, a Ebu Bekr reče: “Da si za njega tražio svo moje bogatsvo dao bih ti!”
Zašto? Pa Ebu Bekr nije gledao u njegovu boju kože niti porijeklo! Ebu Bekr je gledao u istinske vrijednosti koje jedan čovjek može imati, a to su moralne i ljudske vrijednosti! - Bilal je uveo jednu lijepu stvar u vjeru. Naime, kad god bi uzeo abdest klanjao bi dva rekata. Poslanik to nije radio, i zbog toga nije kritikovao Bilala, nego ga je obradovao džennetom kazavši mu:
- “Bilale, čuo sam zvuk tvojih koraka u Džennetu!”
- Bilalova ljubav prema Resulu bila je posebna! Nakon smrti Poslanika nije više želio učiti ezan, i ne samo to, nego je napustio Medinu, jer nije mogao hodati ulicama u kojima više nije bilo Poslanika.
Jednu večer sanjao je Poslanika kako mu govori:
- ”Čemu tolika odsutnost i udaljenost, Bilale?”
Bilal se probudio žalostan, zaputio se ka Medini i došao do Poslanikova kabura. Tu je plakao i dugo se zadržao. Kada su došli Hasan i Husejn (Poslanikovi unuci), ljubio ih je i privio uza se, a oni su mu rekli: “Želimo da proučiš ezan u zoru (za sabah-namaz).”
I, zbilja, popeo se Bilal na krov džamije i kada je izgovorio: Allahu ekber! Allahu ekber!, uzburkala se Medina. Kada je izgovorio: Ešhedu en la ilahe illellah, povećala se uzburkanost, a kada je izgovorio: Ešhedu enne Muhammeden Resulullah…zagrcnuo se, počeo plakati i nije mogao ezan završiti. Toliko je volio Resulullaha. Plakao je on, plakala je cijela Medina…
Ehh ta ljubav prema Resulu…
Ehh ta ljubav…
Kada je ležao na smrtnoj posteljini, njegova supruga je sjedila pokraj njega i plakala, a Bilal joj reče:
- “Ne plači, sutra ću se susresti sa svojim prijateljima – sa Muhammedom, a.s., i njegovim ashabima!”
?
N.Š.
