“…Postoje dvije vrste otvorenosti. Otvorenost prema Gospodaru svih svjetova i otvorenost prema svim stvorenjima.
Otvorenost prema Gospodaru svjetova se ispoljava u dijalogu s Njim.
Zato je Gospodar odredio da mu se pet puta obraćamo, da mu prezentiramo svoje osjećaje, iako ih On, Sveznajući, zna. On želi da priznamo svoju slabost, pokažemo svoju poniznost, svoju ovisnost o Njemu.
Dok smo na kijamu, mi Njemu priznajemo da se stavljamo na raspolaganje, da budemo stabilni na putu i otvoreni prema svemu i svakom.
Kada smo na rukuu, priznajemo da smo spremni poniziti se radi Njega pred svakim radi dobrobiti zajednice.
A sedždom bićem Mu priznajemo da smo otvoreni da priznamo pred Njim da nije nama stalo do nas nego je nama stalo do Njega, jer mi nismo mogli doći do sebe bez Njega. A On nam je dao tu mogućnost otvorenu – ko god želi da dođe do sebe. Ta otvorenost fali, taj dijalog fali kod mnogih i zato nemaju kome da se otvore.
Zašto su ljudi zatvoreni?
Zato što nemaju onoga kome će se otvoriti.
A Gospodar kaže: – Robe moj, kada ti svi budu zatvorili vrata, ti se meni obrati, Ja ti ne zatvaram vrata!
U toj otvorenosti ne daš da budeš zarobljen strahom. U toj otvorenosti ne daš da u srcu zauzme mjesto bilo ko osim On. To je prava otvorenost.
A otvorenost prema stvorenjima se postiže darežljivosti u smislu da daruješ sebe njima. Odvoji od svog rahatluka za ljude, pridruži im se, oni su te potrebni.
Podijeli im razumijevanje, zatvori oko na njihove slabosti, imaj razumijevanja, sabura, daj im prednost nad sobom, budi im poligon za duhovno usavršavanje radi Njega.
Ne traži od njih da te poštuju, ne traži da ti plate druženje sa tobom I ne naplaćuj treninge. Ostavi da ti to plati Onaj ko zna da plati bez obračuna… “
Sulejman Bugari
